Preduzetnici se pitaju da li je ovaj oblik trgovine uopšte legalan u našoj zemlji i da li postoje precizne zakonse regulative.
Počnimo od samog početka.
Šta su kriptovalute?
Kriptovalute su digitalni zapisi vrednosti koji postoje isključivo onlajn. Ipak, ne radi se o zakonskom sredstvu plaćanja, nego se mogu upotrebiti kao sredstvo razmene ili u slučaju investicija.
Trenutno najpoznatije kriptovalute su Bitcoin i Etherum. U pitanju su decentralizovane digitalne valute koje funkcionišu nezavisno od centralnih banaka i tradicionalnih finansijskih institucija.
Zakon o digitalnoj imovini
Za početak, važno je znati da su kriptovalute legalne u Srbiji. Pre više od 4 godine je donet Zakon o digitalnoj imovini, kojim se jasno uređuje trgovina kriptovalutama. Kupovinu je moguće obaviti preko ovlašćenih menjačnica ili od drugog pravnog lica i o tome se mora obavestiti Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti (zavisi od prirode poslovanja).
Prema Zakonu o digitalnoj imovini, digitalna imovina obuhvata:
- Virtuelne valute – digitalne valute koje nemaju status zakonskog sredstva plaćanja u Srbiji, ali se mogu koristiti za trgovinu i razmenu.
- Digitalne tokene – prava koja omogućavaju pristup određenim uslugama ili proizvodima, često se koriste u svrhu prikupljanja kapitala putem inicijalne ponude tokena (ICO).
Kako investirati u kriptovalute?
Fizička lica i preduzetnici sve češće ulažu u kriptovalute jer se poslednjih godina beleži nezanemarljiv rast njihovih vrednosti. Firme najčešće nabavljaju kriptovalute od kripto menjačnica. Ukoliko preduzetnik želi da proda kriptovalute po većoj ceni od nabavne, dužan je da na tu razliku plati porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15%.
Kako plaćati kriptovalutom?
Kriptovalute u Srbiji nemaju status sredstva plaćanja, ali se mogu koristiti za razmenu. Primera radi, pružene usluge preduzetnik ili pravno lice može naplatiti u kriptovaluti. Nakon toga, postoji opcija da se kriptovalute u kripto menjačnicama odmah zamene za dinare, koji se dalje uplaćuju na preduzetnički račun.
Ako ne želi odmah da menja kripotvalute za novac, preduzetnik ih može neograničeno držati u svom kripto-novčaniku.
Trenutno se često koristi tzv, stable coin, kao što su Tether (USDT) i Circle (USDC). Vezani su za američki dolar u odnosu 1:1, što ceo proces čini daleko jednostavnijim, a potpuno legalnim. Ova opcija je posebno zanimljiva firmama koje posluju globalno, jer se na ovaj način mogu izbeći potencijalne komplikacije s bankama.
Oporezivanje kriptovaluta
Posebno interesantno pitanje pravnim licima i preduzetnicima jeste poreski tretman kriptovaluta. Važno je znati da su transakcije kriptovaluta podložne oporezivanju, budući da nisu legitimno sredstvo plaćanja. Radi se o obavezi plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Ako je preduzeće ostvarilo prihod u kriptovalutama, dati prihod mora prijaviti i na njega platiti porez na dobit.
Pojedine stavke u vezi oporezivanja trgovine kriptovalutama mogu delovati nejasno. Ako se odlučite za ovakav oblik poslovanja, bilo bi dobro da uz sebe uvek imate profesionalce, koji će svaku nejasnoću brzo otkloniti. Pravni tim i knjigovodstvena agencija od poverenja će osigurati da uvek poslujete u okvirima zakona.
Da li je moguća isplata plata u kriptovalutama?
Isplata plata u kriptovalutama u Srbiji je u teoriji moguća, ali može naići na veliki broj izazova. Samo dokazivanje prihoda u kriptovalutama pred državnim organima u našoj zemlji se može zakomplikovati. Zatim, pokreće se i pitanje oporezivanja kriptovaluta, njihovih fluktuacija u vrednosti i provizije prilikom prebacivanja u dinare. Pažnju bi trebalo obratiti na čitav niz rizika, pa većina zaposlenih i dalje neće biti oduševljena ovom idejom. S druge strane, isplata bonusa i nagrada u kriptovalutama je daleko primamljivija opcija.
Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma
Upravo onaj veo tajne i misterije nadvijen nad kriptovalutama o kojem smo ranije govorili, često ih povezuje s raznim nelegalnim i kriminalnim aktivnostima. Regulacija trgovine kriptovalutama za cilj ima i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Zakon o digitalnoj imovini se pozabavio i sprečavanjem zloupotrebe kriptovaluta. Naime, pružaoci usluga koji su povezani s kriptovalutama su dužni da primene sve mere za sprečavanje pranja novca i da sprovedu procese identifikacije korisnika kroz KYC (Know Your Customer) postupke. Nepoštovanje ovih mera može iznedriti ozbiljne sankcije.
Na kriptovalute se često gleda kao na sredstvo plaćanja budućnosti. S druge strane, investicija u kriptovalute se često poredi s ulaganjem u plemenite metale. Ipak, pre nego što se uđe u celu priču, trebalo bi se dobro informisati. Za početak, važno je znati šta je legalno u našoj zemlji i na koji način se kriptovalutom može trgovati u zakonskim okvirima.
