Venecijanska komisija objavila je hitno mišljenje o izmenama pet pravosudnih zakona koje je Narodna skupština Srbije usvojila 28. januara 2026. godine, a koje je predložio poslanik SNS-a Uglješa Mrdić. Reč je o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sudijama, Zakona o visokotehnološkom kriminalu, kao i Zakona o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava.
U dokumentu objavljenom 24. aprila Komisija konstatuje da su izmene obuhvatile „ključne aspekte pravosuđa i sistema javnog tužilaštva“, ali da su usvojene u kratkom roku, bez zvaničnih javnih konsultacija i bez traženja formalnih mišljenja Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva. Zbog toga zaključuje da procedura nije bila u skladu sa evropskim standardima dobrog zakonodavstva, koji podrazumevaju transparentnost, inkluzivnost i demokratsku raspravu.
Komisija navodi da razume ciljeve vlasti Srbije – povećanje efikasnosti pravosuđa i jasniji institucionalni okvir – ali upozorava da više usvojenih rešenja „pojedinačno i kumulativno“ umanjuje ranije postojeće garancije autonomije tužilaštva. Posebno se problematizuje vraćanje odlučivanja o prigovorima tužilaca unutar hijerarhijskog sistema, umesto da o njima odlučuje nezavisno kolegijalno telo.
Zbog toga Komisija preporučuje da se odlučivanje o prigovorima na obavezna uputstva, odluke o devoluciji i supstituciji vrati komisiji Visokog saveta tužilaštva. Takođe traži da i nadležnost za prigovore na godišnji program rada ostane u okviru tog tela, a ne u rukama nadređenih tužilaca.
Kritike su upućene i odredbi po kojoj Vrhovno javno tužilaštvo mora da pribavi prethodnu saglasnost Ministarstva pravde za određene oblike međunarodne saradnje. Komisija ocenjuje da je takva norma preširoko postavljena i da može narušiti operativnu autonomiju tužilaštva, pa predlaže da se umesto saglasnosti propiše samo obaveza obaveštavanja ministarstva u jasno određenim slučajevima.
U delu koji se odnosi na kadrovska pitanja, Komisija traži da vršioci funkcije glavnih javnih tužilaca mogu biti postavljeni najduže godinu dana, bez mogućnosti ponovnog imenovanja, kao i da se onemogući reizbor glavnih javnih tužilaca na isto mesto po isteku mandata. Ocenjuje se da produženi i obnovljivi mandati mogu stvoriti zavisnost od organa koji odlučuje o imenovanju.
Posebna pažnja posvećena je privremenim upućivanjima tužilaca. Komisija smatra da ona moraju ostati izuzetak, a ne trajni način popunjavanja sistema. Zbog toga preporučuje ukidanje mogućnosti ponavljanja takvih upućivanja i ograničavanje na ista hijerarhijska mesta. Istovremeno, traži da tužioci kojima su upućivanja prerano prekinuta budu vraćeni na funkcije dok se mesta ne popune redovnim izborom.
Kada je reč o Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, Komisija ocenjuje da mu je potrebna veća strukturna i operativna autonomija, imajući u vidu složenost poslova i činjenicu da ima nadležnost na nivou cele države.
U delu koji se odnosi na sudove, preporučuje se da mandati predsednika sudova po pravilu budu neobnovljivi, uz eventualne izuzetke u ograničenim slučajevima. Za reorganizaciju mreže sudova i tužilaštava traže se dodatne analize uticaja i razmatranje alternativnih rešenja.
Komisija navodi da prima k znanju spremnost vlasti Srbije da razmotre preporuke i ostaje na raspolaganju za dalju pomoć. Ovo hitno mišljenje biće dostavljeno na potvrdu na 147. plenarnoj sednici Venecijanske komisije, zakazanoj za 12. i 13. jun u Veneciji.
Celo mišljenje Venecijanske komisije, na engleskom jeziku, možete pročitati na zvaničnom sajtu Saveta Evrope.
