Prema mesečnom monitoringu fondacije, tokom oktobra su 22 državna zvaničnika i poslanika Srpske napredne stranke putem javnih nastupa i objava na društvenim mrežama učestvovala u kampanjama usmerenim protiv novinara i medija. Broj napada značajno je porastao u odnosu na septembar, kada ih je bilo 141, i avgust, kada ih je zabeleženo 137, a povećanju je doprinelo redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine i nekoliko koordinisanih kampanja u kojima su mediji optuživani da podstiču nasilje i destabilizuju državu.
Najviše napada na novinare u oktobru zabeležio je narodni poslanik SNS-a Nebojša Bakarec, čak 63. Sledi predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa 22 napada, zatim poslanik Vladimir Đukanović sa 18, predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević sa 16, Milenko Jovanov sa 13 i predsednica parlamenta Ana Brnabić sa osam napada. U verbalnim napadima učestvovali su i brojni ministri i funkcioneri, među kojima su Adrijana Mesarović, Milica Đurđević Stamenkovski, Boris Bratina, Sandra Božić, Marijan Rističević, Biljana Pantić Pilja, Suzana Vasiljević, Ivica Dačić, Darko Glišić i drugi.
Napadi su se, kako se navodi, najčešće ogledali u etiketiranju i vređanju novinara, uz upotrebu izraza poput „štrokaderski“, „antisrpski“, „kriminalni“, „posrnuli“ ili „blokadersko-terorističko smeće“. Iz skupštinskih klupa moglo se čuti i da u Srbiji postoji „previše slobode medija“, a novinarima su sve češće upućivane i pretnje hapšenjem. Fondacija ocenjuje da državni vrh sistematski koristi zapaljivu retoriku kako bi profesionalno diskreditovao novinare i prikazao ih kao neprijatelje države i destabilizujući faktor u društvu.
Najčešći povodi za napade bili su protesti građana (50 slučajeva), zatim pucnjava u takozvanom „Ćacilendu“ ispred Narodne skupštine (36 slučajeva), kampanja o „medijskim lažima“ (10), izveštavanje o dnevnoj politici (54) i izveštavanje o radu RTS-a (13 slučajeva). Nakon pucnjave i požara u šatorskom naselju, visoki funkcioneri pokrenuli su kampanju kojom su pokušali da odgovornost prebace na medije, optužujući ih da su „kreirali atmosferu linča“ i „huškanjem stvorili uslove“ za incident.
U deset slučajeva meta napada bili su i mediji iz regiona, pre svega iz Hrvatske, koji su optuživani da „podržavaju proteste“ i „insinuiraju smenu vlasti u Srbiji“. Predsednik Vučić je, aludirajući na hrvatske novinare, izjavio da „ne zna ko su te čike u belom koji mogu da im pomognu“.
Fondacija podseća da su visoki državni zvaničnici, predvođeni predsednikom države Aleksandrom Vučićem i liderom SNS-a Milošem Vučevićem, tokom oktobra kontinuirano oblikovali narative u kojima su mediji i novinari označavani kao širitelji laži i krivci za društvenu nestabilnost. U izveštaju se navodi da su pojedine izjave najviših funkcionera imale karakter otvorenog poziva na odgovornost novinara pred institucijama.
Tako je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić medije pod „Šolakovim uticajem“ nazvala ekstremistima koji „zagovaraju nasilnu smenu vlasti“, dok je Vučević govorio da novinari „plasiraju najogavnije laži radi destabilizacije države“ i da „moraju da odgovaraju“. Predsednik Vučić je, komentarišući podelu pancira i šlemova novinarima NUNS-a pred komemorativni skup u Novom Sadu, izjavio da „novinari priželjkuju ratove i sukobe“ i da će „svi biti pohapšeni“.
Monitoring je obuhvatio period od 1. do 31. oktobra 2025. godine, a analizirani su portali tabloida Informer, Alo i Republika, kao i objave državnih funkcionera na društvenim mrežama. Cilj izveštaja, kako navodi Slavko Ćuruvija fondacija, jeste da se dokumentuje odgovornost državnih zvaničnika za kontinuirano vođenje kampanja protiv novinara i medija u Srbiji.
