Obnovljena postava hora i novi dirigent Boris Balunović su uzbudljivim repertoarom, u gotovo dvočasovnom izvođenju čuvenih rok i pop hitova, razgalili mnogobrojnu čačansku publiku. Nakon korone ovo je njihov prvi javni nastup, a nesvakidašnja trupa je još jednom pokazala zašto dve decenije osvaja domaće i svetske scene demonstrirajući glas kao najmoćniji instrument.
Još od kada su prvi put na sebe skrenuli pažnju javnosti neočekivanom obradom pesme „Du hast“ nemačkog benda Rammstein, ovaj a kapela hor nastavlja da dokazuje šta i koliko može dobar glas koji nose u svom imenu. I zaista, tokom dvadesetogodišnje aktivnosti, više puta su pomerili granice, dominirali najraznovrsnijim scenama širom sveta, oduševili publiku i izgradili zavidnu reputaciju. Pauza koja je dovela do krupnih promena u postavi hora, od kojih je zasigurno najveća smena dirigenata, nije uspela da umanji originalnost po kojoj su nadaleko čuveni. Štaviše, može se s pravom govoriti o obnovljenoj snazi izraza, u šta su se Čačani uverili i ovog petka.
Dugoočekivani koncert bio je od početka do kraja obeležen izuzetnim nabojem energije, kolektivne solidarnosti i razmene pozitivnih emocija među članovima hora i publikom, te hvale i divljenja vrednom snagom izvođenja. Od uvodne filmske teme iz serijala „Ratovi zvezda“, preko žanrovski šarolikog i brižljivo biranog repertoara koji je vidno oduševio okupljene ljubitelje dobrog zvuka, pa sve do optimistične himne proslavljene od legendarnih Pajtonovaca ‒ „Always look on the bright side of life“, prepunim Disovim amfiteatrom odjekivali su poznati tonovi u nesvakidašnjem ruhu.
Naime, osobenost Viva Vox-a je služenje isključivo vokalima, bez ikakve instrumentalne pratnje, što uključuje bitboksing tehniku glasovnog oponašanja perkusija i ritam sekcije. Među dvadeset devet članova hora izdvojilo se nekoliko stalnih solista, pri čemu posebno zadovoljstvo za Biblioteku predstavlja ponovni susret publike sa Nikolom Krstićem. U maju je tokom Disovog proleća oduševio prisutne na koncertu svog benda „The Cave Dogs“, pojavom i glasom dočaravši umetničku personu Nika Kejva, a sada se sa nekoliko pojedinačnih i duetskih tema predstavio u svojstvu tenora.
Naglašena simbolika dominirala je vizuelnim identitetom članova hora, njihovom koreografijom, upečatljivim scenskim efektima koji su pratili svako od izvođenja. Energiju neumornog Balunovića, kolege su verno prihvatale i uzvraćale, emitujući je dalje na publiku, a kroz nesvakidašnje interpretacije pesama poput: „By the way“, „Feeling good“, „Runnin“, „Hipnotiziran“, „Jeremy“, Smells like teen spirit“… Sve to u širokom rasponu od tradicionalne „Hajde, Jano“, metala („Enter Sandman“) i tehna (The Prodigy mix), do veličanstvene „Ameno“ kao vrhunca večeri, kada su u rukama članova hora zasijale svetiljke, a publici zastao dah.
Stoga su zadovoljni Čačani svaku numeru pozdravili gromoglasnim, dugim aplauzima, po završetku istinski intenzivnog koncertnog iskustva ponevši u sećanju snažne utiske i divljenje prema mogućnostima tako „jednostavnog“, a toliko bogatog ljudskog ‒ glasa.
